Dodikov pravosudni pajac Tegeltija

Tako bijedna montaža djelovanja VSTSa u slučaju sakrivanja ubica Davida Dragičevića zaista više liči na cirkus, nego na ozbiljnu pravosudnu montažu. Čim je Dodik pucnuo prstima, Milan Tegeltija je otrčao u Banjaluku i, bijedno nedostojanstveno, glumio da radi svoj posao. Kao da taj posao nije morao raditi i mjesecima ranije.

Očigledno, ipak, nije, zato jer mu njegov gazda to nije naredio. Zaista je za inteligenciju uvredljivo Tegeltijino “ispitivanje” odgovornosti u slučaju Dragičević. On je pritom još pokušaostati u zaštitu tužilaca koji mjesecima ne smiju rješavati ovaj slučaj. Ne smiju ga rješavati baš zato jer im je Tegeltijin i njihov gazda rekao da ga ne rješavaju.

Pritom Tegeltija ni riječi nije rekao o slikama bestijalnog prebijanja građana Banjaluke, žena i djece. Ni riječi nije rekao šta će tužioci učiniti povodom evidentne bestijalnosti ljudi u policijskim uniformama. To ga nije zanimalo. Jedini razlog njegovog dolaska u Banjaluku bio je stvaranje lažne slike da se “nešto radi” u slučaju Dragičević. A radi se to da predmet pređe u nadležnost Tužilaštva BiH, da se skloni iz Dodikove prčije i da Tegeltijin gazda isti predmet ugasi kroz državnog tužioca, ma ko on bio. Taj plan je toliko očigledan, da se slobodno može reći da je neinteligentan.

U svakom slučaju, Milan Tegeltija je ponovo dokazao da je obični pajac Milorada Dodika i da oni koji ga smatraju šefom “pravosudne mafije” imaju razloga da tako misle. Teško je sumnjati da ozbiljna istraga o ubojstvu Davora Dragičevića ne bi morala obuhvatiti i Milana Tegeltiju. U krajnjem slučaju barem radi njegovog nečinjenja u sprečavanju i sankcioniranju nezakonitosti u ovom predmetu.