Problema u dr\u017eavi mnogo. A s njima \u0107emo sporo prema Evropskoj uniji. Me\u0111utim, upitno je i koliko poticaja dobijamo od zemalja \u010dlanica Unije.<\/p>\n
Me\u0111u njima odavno nema jedinstva ni naslije\u0111a koje bi trebalo biti vodilja. Poru\u010dili su to predstavnici akademske zajednice iz na\u0161e zemlje i regije tokom simpozija koji se odr\u017eava na Filozofskom fakultetu u Sarajevu.<\/p>\n
Evropska unija unutar sebe ima opre\u010dne stavove koji ne oslikavaju ono \u0161to bi Evropska unija trebala da bude. I tako se, zapravo, danas mo\u017ee govoriti o dualizmu koji je o\u010dit. S jedne strane je Unija, koja se u odre\u0111enom svjetlu predstavlja kroz tradiciju koju ba\u0161tini, a s druge strane je rije\u010d o birokratiziranoj zajednici koja pitanja ostavlja bez odgovora. Da se odmaklo od ideje Evropske unije vidi se i na politici pro\u0161irenja koja je zaustavljena.<\/p>\n
Prijema novih \u010dlanica ne\u0107e biti, barem ne u skorije vrijeme.<\/p>\n
\u201eUpravo na primjeru Zapadnog Balkana i odnosa spram Zapadnog Balkana, Evropska unija pokazuje nedostatak razumijevanja razli\u010ditosti i pored toga ukazuje na izvjestan na\u010din nedostatak razumijevanja vlastite humanisti\u010dke tradicije koju ba\u0161tini i na koju ideja Evrope zapravo i po\u010diva. I u tom smislu pitanje Zapadnog Balkana nije samo pitanje za Zapadni Balkan odnosno integracija Zapadnog Balkana nije pitanje samo za Zapadni Balkan nego svojevrsno preispitivanje Evropske unije\u201c, isti\u010de prof. dr. Samir Arnautovi\u0107, profesor na Filozofskom fakultetu u Sarajevu.<\/p>\n
Na\u0161i prvi susjedi iz Hrvatske tako\u0111er su dugo sanjali san o Evropskoj uniji. Ali napredovali br\u017ee i do Unije stigli. Iako je mi\u0161ljenje hrvatske javnosti podijeljeno u vezi s benefitima koje Unija nudi, struka, pak, smatra da je mnogo razloga zbog kojih vrijedi biti \u010dlanica Unije, jer nam treba svima na Zapadnom Balkanu.<\/p>\n
“Naravno, dio ljudi \u0107e govoriti da je to bolje dio ljudi da je lo\u0161ije, ali osobno smatram da ima postoje odre\u0111ene prednosti Evropske unije, prije svega prije svega mogu\u0107nost kretanja unutar same evropske unije ali i u izvornom onom filozofskom smislu pripadnost samoj Evropi\u201c, konstatuje doc. dr. Ivan \u010culo, profesor na Filozofskom fakultetu u Zagrebu.<\/p>\n
Koliko god napora zemlje Zapadnog Balkana ulo\u017eile, impulsi koji iz Unije dolaze nisu podstrek. Ali na bitnim reformama trebamo raditi da bi se unaprijedilo unutra\u0161nje ure\u0111enje zemalje. Teze se mogu i okrenuti, u smislu da zemlje Zapadnog Balkana jednako trebaju Uniji koliko i ona njima.<\/p>\n
\u201eMo\u017eda mi vi\u0161e trebamo Evropskoj uniji zato \u0161to predstavljamo jedno specifi\u010dno podru\u010dje evropskog kontinenta koji nosi jednu posebnu kulturu, jedan posebni mentalitet i, hajde da se ovako malo kolokvijalno izrazim – jedan poseban \u0161mek koji \u010dini mi se da bi puno zna\u010dio Evropskoj unji. Ne samo u tom pogledu nekakvog pro\u0161irenja tr\u017ei\u0161ta, niti u nekakvom geostrate\u0161kom pogledu, ve\u0107 upravo u pogledu te nekakve kulturne integracije\u201c, navodi doc. dr. Eva Kamerer, profesorica na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.<\/p>\n
Koliko se god polemika vodila o tome ko kome treba vi\u0161e, jasno je da vjetra u le\u0111a za zemlje Zapadnog Balkana u pogledu \u0161irenja Unije nema. Osim deklarativnog zalaganja da je Zapadni Balkan srce Evrope. Konkretni impulsi koji bi nas \u010dinili dijelom zajednice ne dolaze.<\/p>\n