Amfilohija Radovi\u0107a<\/strong>, koji, u trenutku dok ovo pi\u0161em, ve\u0107 drugi dan za redom po\u010diva izlo\u017een u klimatizovanom sanduku sa staklenim poklopcem u manastiru na Cetinju, oko koga se tiskaju i neo\u010di\u0161\u0107eni poklopac ljube stotine, hiljade vernika, malo je re\u010di koje ne veli\u010daju pokojnika.<\/p>\nSujeverno ube\u0111enje \u201co pokojniku samo najlep\u0161e\u201d obele\u017eje je licemerja i mahnite \u017eelje za dopadanjem ve\u0107ini, najve\u0107e je breme pod kojim posr\u0107e na\u0161a intelektualna javnost. Nema ni re\u010di kritike, nego \u010dak ni hladnih i objektivnih informacija iz \u017eivota i dela Radovi\u0107a, koje mogu osen\u010diti kratkovidu opsednutost recentnim politi\u010dkim delovanjem najmo\u0107nijeg velikodostojnika Srpske pravoslavne crkve. Svi \u0107ute, skrivaju se iza la\u017enog morala, malogra\u0111anskog pravila da mrtav \u010dovek svojom smr\u0107u bri\u0161e svu svoju lo\u0161u pro\u0161lost, sve grehe protiv dru\u0161tva i sredine u kojoj je decenijama \u0161tetno delovao.<\/p>\n
Radovi\u0107 je, poslednjim politi\u010dkim anga\u017emanom, postao nekakav simbol borbe protiv dugogodi\u0161nje vlasti, ne samo u Crnoj Gori, ve\u0107 i u Srbiji, nekakav duhovni opozicioni lider, arbitar najvi\u0161ih politi\u010dkih doga\u0111aja. I svi \u0107ute, jer je mrtav.<\/p>\n
Risto Radovi\u0107<\/strong>\u00a0nije bio dobar \u010dovek. I kao jerej i kao fizi\u010dko lice, \u017eivot je vodio posr\u0107u\u0107i pod svojom ambicijom da vlada: i crkvom, i dr\u017eavom, i ljudima i narodima. Ta ambicija po\u010divala je na dubokom neslaganju sa novim dobom, sa pravom svih ljudi na \u017eivot, na slobodu misli i verovanja, sa pravom na sopstveni identitet, bilo rodni, bilo seksualni, bilo nacionalni ili \u010dak verski.<\/p>\nVo\u0111en idejom \u201cistrage poturica\u201d, opsednut putem ka \u201cNovom ljetu\u201d, Crnoj Gori i Srbiji bez Bo\u0161njaka, bez i samih Crnogoraca, Radovi\u0107 nikada nije krio svoj prezir za druge narode i vere, i vi\u0161e od toga. Muslimane je nazivao \u201cla\u017enim ljudima, sa la\u017enom vjerom\u201d, pravdaju\u0107i srebreni\u010dki genocid. Osta\u0107e zapam\u0107en kao duhovnik koji je\u00a0Arkana<\/strong>\u00a0i njegovu paravojsku na Petrovdan, ni manje ni vi\u0161e, uveo u cetinjski manastir, da ih blagoslovi pre pohoda na Hrvatsku. Bi\u0107e zabele\u017eeno i to kako se javno nudio za jataka\u00a0Radovanu Karad\u017ei\u0107u,<\/strong>\u00a0kako je njegovu majku sveticom proglasio, samo zato \u0161to je rodila onog \u0161to je \u201csrpske zemlje\u201d \u201c\u010distio od muslimana\u201d, kao \u010dovek koji je javno plakao samo za\u00a0Milo\u0161evi\u0107em<\/strong>, a koji je, nad odrom\u00a0Zorana \u0110in\u0111i\u0107a<\/strong>, pred njegovom majkom, \u017eenom i decom, prakti\u010dno proklinjao ubijenog premijera. Tada nije va\u017eilo pravilo \u201co pokojniku sve najlep\u0161e\u201d, naprotiv, pred sandukom mu\u010dki ubijenog \u010doveka,pred njegovim najbli\u017eima, pred \u010ditavom o\u017ealo\u0161\u0107enom zemljom, pravdao je njegove ubice i to nimalo metafori\u010dno, ve\u0107 direktno, govore\u0107i kako je premijer zavr\u0161io kao njegovi politi\u010dki preci, Obrenovi\u0107i, po mitropolitovom mi\u0161ljenju, pravedno pose\u010den ma\u010dem kojeg se la\u0107ao, naslednik politike neprijatelja amfilohijevskog srpstva, koji je pru\u017eio ruku Zapadu, umesto da je osakati.<\/p>\nRisto Radovi\u0107, umro je od korone, zbog komplikacija izazvanih njegovim poznim godinama i dubokim vi\u0161edecenijskim nerazumevanjem higijene \u017eivota. Mesecima svi mi, kao taoci ove pandemije, brojimo mrtve, koje porodice u poslednjim trenucima borbe za \u017eivot ne mogu ni da vide, a kamoli da im tela sahrane. Risto Radovi\u0107 je bio izuzet te stra\u0161ne smrti. Mogao je i imao je sve, svu pa\u017enju i prisustvo svojih, do poslednjeg daha. Sada njegovo mogu\u0107e jo\u0161 uvek zarazno telo, ne samo da nije higijenski pokopano, nego je ponu\u0111eno na celivanje, na bdenje, pod onim staklenim pokrovom, balsamovano i pripremljeno za idolopoklonstvo.<\/p>\n
Ljudi, celivaju\u0107i ovu mrtva\u010dku vitrinu, jedan za drugim, u stotinama, ponovo stavljaju \u017eivot obi\u010dnog \u010doveka ni\u017ee od \u017eivota crkvenog velika\u0161a, bogoslova etni\u010dke netrpeljivosti, za\u0161titnika ubica i krvoloka, propovednika mr\u017enje i smrti za sve koji su druga\u010diji. Kada je dr\u017eao liturgiju za upokojenje srpskog parlamenta i Vlade Republike Srbije, ba\u0161 kao kad je slao kletve na Beograd zbog \u201csmrada sodomije\u201d koju na\u0161a vlast silom ne spre\u010dava, kada je, uz pomo\u0107 vojske, postavio limenu crkvu na Rumiji, gaze\u0107i vekovni ekumenski karakter svetog mesta, kada je vikao da korona ne postoji i da je se ne treba pla\u0161iti, on nije radio na polzu svog naroda. Sada, kada le\u017ei u klimatizovanom sanduku, kao da nam se iz groba smeje: radostan \u0161to i mrtav uspeva da emanira mr\u017enju, da zastra\u0161i slabe i da proizvede kukavi\u010dluk, \u0107utanje i poraz gotovo celokupne na\u0161e inteligencije koja se boji da javno ka\u017ee kakav je to \u010dovek Risto Radovi\u0107 zaista bio.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nasuprot brojnim nebuloznim, a veoma \u010desto i apologetskim tekstovima objavljenim povodom smrti Amfilohija Radovi\u0107a, u kojima je ovaj ideolog zla i zlo\u010dina opravdavan i uzdizan u svojim aktivnostima podr\u0161ke zlo\u010dincima, Biljana Srbljanovi\u0107, jedna od najzna\u010dajnijih intelektualki Srbije, otvoreno, kriti\u010dki je progovorila o Amfilohiju Radovi\u0107u. Njen tekst prenosimo u cjelosti, uz konstataciju da u Bosni i …<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":8034,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[63,62],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ekran.ba\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/8033"}],"collection":[{"href":"https:\/\/ekran.ba\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ekran.ba\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekran.ba\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekran.ba\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=8033"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/ekran.ba\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/8033\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":8035,"href":"https:\/\/ekran.ba\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/8033\/revisions\/8035"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekran.ba\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/8034"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ekran.ba\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=8033"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekran.ba\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=8033"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekran.ba\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=8033"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}